SR→RU

oruđe

оруђе

òrūđe · /ǒruːd͡ʑe/ · ср. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. орудие; инструмент
    Praistorijski ljudi su pravili oruđe od kamena. — Первобытные люди делали орудия из камня.
    U šupi držimo poljoprivredno oruđe. — В сарае мы храним сельскохозяйственный инвентарь.
  2. (переносно) орудие; средство
    Jezik je najvažnije oruđe pisca. — Язык — главное орудие писателя.
    Bio je samo oruđe u tuđim rukama. — Он был лишь орудием в чужих руках.
  3. (в военном деле) орудие
    Na paradi su prikazana nova artiljerijska oruđa. — На параде показали новые артиллерийские орудия.

Может употребляться собирательно, обозначая инструменты в целом, но также обозначает отдельное орудие; множественное число — oruđa.

Синонимы:
Склонение, ср. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.oruđeoruđa
Род.oruđaoruđa
Дат.oruđuoruđima
Вин.oruđeoruđa
Зват.oruđeoruđa
Твор.oruđemoruđima
Предл.oruđuoruđima
Составлено ИИ Обновлено 29 октября 2026