okrivljivati

окривљивати

okrivljívati · /okriʋʎǐːʋati/ · imperfective · pf.: okriviti

VERB

to blame; to accuse

Stalno okrivljuje druge za svoje greške. — He keeps blaming others for his mistakes.

Nemoj sebe da okrivljuješ, nisi ništa mogao da uradiš. — Don't blame yourself, there was nothing you could do.

Used as okrivljivati someone za something (za + acc.).

Synonyms:

kriviti optuživati

Antonyms:

pravdati

Conjugation, imperfective

Past tense: okrivljivao, okrivljivala, okrivljivalo · okrivljivali, okrivljivale

Future: okrivljivaću, okrivljivaćeš, okrivljivaće, okrivljivaćemo, okrivljivaćete, okrivljivaće

Imperative: okrivljuj

AI Updated 6 October 2026