VOCAB.RS

obući

обући

/obǔːt͡ɕi/ · сов. вид

En
ГЛАГОЛ
  1. (+ вин.) надеть
    Obuci jaknu, napolju je hladno. — Надень куртку, на улице холодно.
  2. (obući se) одеться
    Obukla se brzo i izašla iz stana. — Она быстро оделась и вышла из квартиры.
  3. (кого-то) одеть
    Obukla je dete i odvela ga u vrtić. — Она одела ребёнка и отвела его в садик.

Про обувь говорят obuti, а не obući; несовершенный вид — oblačiti.

Синонимы:
odenuti
Формы
Настоящее время
jaobučem
tiobučeš
on/ona/onoobuče
miobučemo
viobučete
oni/one/onaobuku
Прошедшее (м. р.): obukao
Повелительное: obuci
Антонимы: svući, skinuti
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0