СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
ножик; перочинный ножUvek nosim nožić u rancu. — Я всегда ношу ножик в рюкзаке.Iseci jabuku ovim nožićem. — Разрежь яблоко этим ножиком.
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | nožić | nožići |
| Род. | nožića | nožića |
| Дат. | nožiću | nožićima |
| Вин. | nožić | nožiće |
| Зват. | nožiću | nožići |
| Твор. | nožićem | nožićima |
| Предл. | nožiću | nožićima |
Составлено ИИ
Обновлено 6 октября 2026