SR→RU

naročit

нарочит

náročit · /nǎːrot͡ʃit/

EN Поправить
ПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ
  1. особый; особенный
    Nije bilo nekog naročitog razloga da odem. — Особой причины уходить не было.
    Ovom pitanju treba posvetiti naročitu pažnju. — Этому вопросу нужно уделить особое внимание.

Наречие naročito («особенно») встречается гораздо чаще, чем само прилагательное.

Синонимы:
Антонимы:
Выражения
  • ništa naročito — ничего особенного
    — Šta ima novo? — Ništa naročito. — — Что нового? — Ничего особенного.
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026