SR→RU

graničar

граничар

gràničār · /ɡrǎnit͡ʃaːr/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. пограничник
    Graničar nam je pregledao pasoše. — Пограничник проверил наши паспорта.
    Graničari su zaustavili kamion sa krijumčarenom robom. — Пограничники остановили грузовик с контрабандой.

В истории так называли и жителей-воинов Военной границы (Vojna krajina).

Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.graničargraničari
Род.graničaragraničara
Дат.graničarugraničarima
Вин.graničaragraničare
Зват.graničarugraničari
Твор.graničaromgraničarima
Предл.graničarugraničarima
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026