SR→RU

finiš

финиш

fìniš · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. (о гонке) финиш
    Prestigao ga je u samom finišu trke. — Он обогнал его на самом финише гонки.
  2. заключительный этап; финишная прямая
    Pregovori su ušli u finiš. — Переговоры вышли на финишную прямую.
    U finišu sezone tim je izgubio tri utakmice. — В концовке сезона команда проиграла три матча.
Синонимы:
Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.finišfiniši
Род.finišafiniša
Дат.finišufinišima
Вин.finišfiniše
Зват.finišufiniši
Твор.finišemfinišima
Предл.finišufinišima
Составлено ИИ Обновлено 6 октября 2026