SR→RU

dokučiti

докучити

dokúčiti · /dokǔːt͡ʃiti/ · сов. вид · несов.: dokučivati

EN Поправить
ГЛАГОЛ
  1. постичь; понять; догадаться
    Nikako ne mogu da dokučim šta je hteo da kaže. — Никак не могу понять, что он хотел сказать.
    Konačno je dokučila zašto program ne radi. — Она наконец поняла, почему программа не работает.

Часто употребляется с отрицанием: «ne mogu da dokučim» — «не могу взять в толк».

Синонимы:
Спряжение, сов. вид
Настоящее время
jadokučim
tidokučiš
on/ona/onodokuči
midokučimo
vidokučite
oni/one/onadokuče
Прошедшее время: dokučio, dokučila, dokučilo · dokučili, dokučile
Будущее время: dokučiću, dokučićeš, dokučiće, dokučićemo, dokučićete, dokučiće
Повелительное: dokuči
Составлено ИИ Обновлено 30 сентября 2026