СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
безбожник; атеистBaka ga je zvala bezbožnikom jer ne ide u crkvu. — Бабушка называла его безбожником, потому что он не ходит в церковь.
-
пренебр. нечестивец; бессовестный человекKako si mogao to da joj uradiš, bezbožniče jedan! — Как ты мог так с ней поступить, бессовестный!
Синонимы:
ateista
nevernik
Антонимы:
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | bezbožnik | bezbožnici |
| Род. | bezbožnika | bezbožnika |
| Дат. | bezbožniku | bezbožnicima |
| Вин. | bezbožnika | bezbožnike |
| Зват. | bezbožniče | bezbožnici |
| Твор. | bezbožnikom | bezbožnicima |
| Предл. | bezbožniku | bezbožnicima |
Составлено ИИ
Обновлено 6 октября 2026