СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
(в средневековье) оруженосецVitez je sa svojim štitonošom krenuo u boj. — Рыцарь со своим оруженосцем отправился в бой.
-
пренебр. (о человеке) оруженосец; приспешникDirektor je došao sa svojim vernim štitonošom. — Директор пришёл со своим верным оруженосцем.
Склоняется как существительные на -a, но в единственном числе определения согласуются в мужском роде: verni štitonoša (во множественном — verne štitonoše).
Склонение, м. р.
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | štitonoša | štitonoše |
| Род. | štitonoše | štitonoša |
| Дат. | štitonoši | štitonošama |
| Вин. | štitonošu | štitonoše |
| Зват. | štitonošo | štitonoše |
| Твор. | štitonošom | štitonošama |
| Предл. | štitonoši | štitonošama |
Составлено ИИ
Обновлено 13 октября 2026