SR→RU

štetočina

штеточина

štetòčina · /ʃtetǒt͡ʃina/ · м. р.

EN Поправить
СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
  1. (о насекомых, животных) вредитель
    Ove godine štetočine su uništile pola useva. — В этом году вредители уничтожили половину урожая.
    Prskamo voćke protiv štetočina. — Мы опрыскиваем деревья от вредителей.
  2. пренебр. (о человеке) вредитель; пакостник
    Taj direktor je prava štetočina za firmu. — Этот директор — настоящий вредитель для фирмы.

Склоняется как существительное женского рода; о мужчине согласование может быть и в мужском роде.

Склонение, м. р.
ед. ч.мн. ч.
Им.štetočinaštetočine
Род.štetočineštetočina
Дат.štetočiništetočinama
Вин.štetočinuštetočine
Зват.štetočinoštetočine
Твор.štetočinomštetočinama
Предл.štetočiništetočinama
Составлено ИИ Обновлено 29 сентября 2026