СУЩЕСТВИТЕЛЬНОЕ
-
скрип; визгČula se škripa kočnica, a onda tresak. — Послышался визг тормозов, а затем удар.Probudila me je škripa vrata. — Меня разбудил скрип двери.
Склонение, ж. р.
| ед. ч. | |
|---|---|
| Им. | škripa |
| Род. | škripe |
| Дат. | škripi |
| Вин. | škripu |
| Зват. | škripo |
| Твор. | škripom |
| Предл. | škripi |
Составлено ИИ
Обновлено 23 октября 2026