upropaštavati
упропаштаватиupropaštávati · /upropaʃtǎːʋati/ · imperfective
Suggest an editVERB
-
(+ acc.) to ruin; to wreckPušenje mu polako upropaštava zdravlje. — Smoking is slowly ruining his health.Uvek upropaštava sve što započne. — He always ruins everything he starts.
The perfective is upropastiti.
Synonyms:
Conjugation, imperfective
| Present tense | |
|---|---|
| ja | upropaštavam |
| ti | upropaštavaš |
| on/ona/ono | upropaštava |
| mi | upropaštavamo |
| vi | upropaštavate |
| oni/one/ona | upropaštavaju |
Past tense: upropaštavao, upropaštavala, upropaštavalo · upropaštavali, upropaštavale
Future: upropaštavaću, upropaštavaćeš, upropaštavaće, upropaštavaćemo, upropaštavaćete, upropaštavaće
Imperative: upropaštavaj
AI
Updated 6 October 2026