svetlucati
светлуцатиsvetlùcati · /sʋetlǔt͡sati/ · imperfective
Suggest an editVERB
-
to glitter; to twinkle; to shimmerZvezde su svetlucale iznad grada. — The stars twinkled above the city.Oči su joj svetlucale od sreće. — Her eyes sparkled with happiness.
Conjugation, imperfective
| Present tense | |
|---|---|
| ja | svetlucam |
| ti | svetlucaš |
| on/ona/ono | svetluca |
| mi | svetlucamo |
| vi | svetlucate |
| oni/one/ona | svetlucaju |
Past tense: svetlucao, svetlucala, svetlucalo · svetlucali, svetlucale
Future: svetlucaću, svetlucaćeš, svetlucaće, svetlucaćemo, svetlucaćete, svetlucaće
Imperative: svetlucaj
AI
Updated 6 October 2026