naređenje
наређењеnaređénje · neut.
Suggest an editNOUN
-
order; commandVojnici su izvršili naređenje. — The soldiers carried out the order.Dobio sam naređenje od šefa da ostanem. — I got orders from my boss to stay.
Common collocations: izdati naređenje, izvršiti naređenje, po naređenju + genitive.
Declension, neut.
| singular | plural | |
|---|---|---|
| Nom. | naređenje | naređenja |
| Gen. | naređenja | naređenja |
| Dat. | naređenju | naređenjima |
| Acc. | naređenje | naređenja |
| Voc. | naređenje | naređenja |
| Ins. | naređenjem | naređenjima |
| Loc. | naređenju | naređenjima |
AI
Updated 30 September 2026