dočarati
дочаратиdočárati · /dot͡ʃǎːrati/ · perfective · impf.: dočaravati
Suggest an editVERB
-
to evoke; to convey; to conjure upTeško je rečima dočarati kako je bilo lepo. — It's hard to put into words how beautiful it was.Film odlično dočarava atmosferu starog Beograda. — The film perfectly evokes the atmosphere of old Belgrade.
The person something is conveyed to is in the dative: dočarati nekome nešto.
Synonyms:
Conjugation, perfective
| Present tense | |
|---|---|
| ja | dočaram |
| ti | dočaraš |
| on/ona/ono | dočara |
| mi | dočaramo |
| vi | dočarate |
| oni/one/ona | dočaraju |
Past tense: dočarao, dočarala, dočaralo · dočarali, dočarale
Future: dočaraću, dočaraćeš, dočaraće, dočaraćemo, dočaraćete, dočaraće
Imperative: dočaraj
AI
Updated 6 October 2026