gospodar
господар/ɡospǒdaːr/ · м. р.
EnСУЩ
-
господин; повелитель; хозяинSluga je slušao svog gospodara. — Слуга слушался своего господина.Niko nije gospodar vremena. — Никто не властен над временем.
-
(о животном, доме) хозяинPas je čekao gospodara ispred prodavnice. — Собака ждала хозяина у магазина.
В бытовой речи о владельце чаще говорят «vlasnik» или «gazda»; «gospodar» звучит торжественнее.
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | gospodar | gospodari |
| Род. | gospodara | gospodara |
| Дат. | gospodaru | gospodarima |
| Вин. | gospodara | gospodare |
| Зват. | gospodaru | gospodari |
| Твор. | gospodarom | gospodarima |
| Предл. | gospodaru | gospodarima |