VOCAB.RS

rob

роб

/rôb/ · м. р.

En
СУЩ
  1. раб
    U starom Rimu robovi nisu imali nikakva prava. — В Древнем Риме у рабов не было никаких прав.
  2. (+ род.) раб
    Postao je rob telefona i društvenih mreža. — Он стал рабом телефона и соцсетей.
    Ne želim da budem rob kredita. — Я не хочу быть рабом кредита.

Женский род — «robinja».

Синонимы:
sužanj
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.robrobovi
Род.robarobova
Дат.roburobovima
Вин.robarobove
Зват.roberobovi
Твор.robomrobovima
Предл.roburobovima
Антонимы: gospodar
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0