faca
фаца/fât͡sa/ · ж. р.
EnСУЩ
-
разг. лицо; физиономия; минаTrebalo je da vidiš njegovu facu kad je čuo vest. — Видел бы ты его лицо, когда он услышал новость.Što praviš takvu facu? — Что ты корчишь такую мину?
-
сленг важная персона; шишка; крутой типNjegov otac je velika faca u gradu. — Его отец — большая шишка в городе.Misli da je faca jer vozi skup auto. — Думает, что он крутой, раз ездит на дорогой машине.
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | faca | face |
| Род. | face | faca |
| Дат. | faci | facama |
| Вин. | facu | face |
| Зват. | faco | face |
| Твор. | facom | facama |
| Предл. | faci | facama |