VOCAB.RS

faca

фаца

/fât͡sa/ · ж. р.

En
СУЩ
  1. разг. лицо; физиономия; мина
    Trebalo je da vidiš njegovu facu kad je čuo vest. — Видел бы ты его лицо, когда он услышал новость.
    Što praviš takvu facu? — Что ты корчишь такую мину?
  2. сленг важная персона; шишка; крутой тип
    Njegov otac je velika faca u gradu. — Его отец — большая шишка в городе.
    Misli da je faca jer vozi skup auto. — Думает, что он крутой, раз ездит на дорогой машине.
Синонимы:
lice njuška frajer
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.facaface
Род.facefaca
Дат.facifacama
Вин.facuface
Зват.facoface
Твор.facomfacama
Предл.facifacama
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0