udarac
ударац/ǔdarat͡s/ · м. р.
EnСУЩ
-
ударDobio je udarac u glavu. — Он получил удар по голове.Posle udarca nogom lopta je završila u golu. — После удара ногой мяч оказался в воротах.
-
удар; столкновениеOd udarca se razbilo staklo na autu. — От удара разбилось стекло машины.
-
(перен.) удар; потеряOtkaz mu je bio težak udarac. — Увольнение стало для него тяжёлым ударом.
Синонимы:
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | udarac | udarci |
| Род. | udarca | udaraca |
| Дат. | udarcu | udarcima |
| Вин. | udarac | udarce |
| Зват. | udarče | udarci |
| Твор. | udarcem | udarcima |
| Предл. | udarcu | udarcima |
Выражения
- udarac ispod pojasa — удар ниже пояса