udar
удар/ûdaːr/ · м. р.
EnСУЩ
-
удар; толчокOd udara je razbio vetrobran. — От удара он разбил лобовое стекло.Udar groma je izazvao požar. — Удар молнии вызвал пожар.
-
удар; нападениеVojska je izvela vazdušni udar. — Армия нанесла авиаудар.U toj zemlji je bio državni udar. — В этой стране произошёл государственный переворот.
-
(в медицинских сочетаниях) инфаркт; инсультDeda je prošle godine imao moždani udar. — У дедушки в прошлом году был инсульт.Umro je od srčanog udara. — Он умер от инфаркта.
Отдельный удар рукой или ногой обычно называют udarac, а udar — скорее сильное воздействие, атаку или медицинский приступ.
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | udar | udari |
| Род. | udara | udara |
| Дат. | udaru | udarima |
| Вин. | udar | udare |
| Зват. | udare | udari |
| Твор. | udarom | udarima |
| Предл. | udaru | udarima |
Выражения
- biti na udaru — быть под ударом