VOCAB.RS

poziv

позив

/pǒːziʋ/ · м. р.

En
СУЩ
  1. (по телефону) звонок; вызов
    Imam tri propuštena poziva od mame. — У меня три пропущенных звонка от мамы.
    Hvala na pozivu, čujemo se sutra. — Спасибо за звонок, созвонимся завтра.
  2. приглашение
    Dobili smo poziv na venčanje. — Мы получили приглашение на свадьбу.
    Prihvatio je poziv na večeru. — Он принял приглашение на ужин.
  3. (официальный) повестка; вызов
    Stigao mu je poziv iz suda. — Ему пришла повестка в суд.
  4. призвание; профессия
    Za nju je medicina pravi poziv. — Для неё медицина — настоящее призвание.

Приглашение куда-либо — poziv na + вин. п.: poziv na rođendan.

Синонимы:
pozivnica zvanje zanimanje
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.pozivpozivi
Род.pozivapoziva
Дат.pozivupozivima
Вин.pozivpozive
Зват.pozivepozivi
Твор.pozivompozivima
Предл.pozivupozivima
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0