poziv
позив/pǒːziʋ/ · м. р.
EnСУЩ
-
(по телефону) звонок; вызовImam tri propuštena poziva od mame. — У меня три пропущенных звонка от мамы.Hvala na pozivu, čujemo se sutra. — Спасибо за звонок, созвонимся завтра.
-
приглашениеDobili smo poziv na venčanje. — Мы получили приглашение на свадьбу.Prihvatio je poziv na večeru. — Он принял приглашение на ужин.
-
(официальный) повестка; вызовStigao mu je poziv iz suda. — Ему пришла повестка в суд.
-
призвание; профессияZa nju je medicina pravi poziv. — Для неё медицина — настоящее призвание.
Приглашение куда-либо — poziv na + вин. п.: poziv na rođendan.
Синонимы:
pozivnica
zvanje
zanimanje
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | poziv | pozivi |
| Род. | poziva | poziva |
| Дат. | pozivu | pozivima |
| Вин. | poziv | pozive |
| Зват. | pozive | pozivi |
| Твор. | pozivom | pozivima |
| Предл. | pozivu | pozivima |