palica
палица/pâlit͡sa/ · ж. р.
EnСУЩ
-
палка; бита; клюшкаKupio je bejzbol palicu i rukavicu. — Он купил бейсбольную биту и перчатку.Zaboravio sam palicu za hokej kod kuće. — Я забыл хоккейную клюшку дома.
-
(полиции, дирижёра) дубинка; дирижёрская палочкаPolicajac je izvadio palicu. — Полицейский достал дубинку.Dirigent je podigao palicu i muzika je počela. — Дирижёр поднял палочку, и музыка зазвучала.
Трость для ходьбы обычно называют «štap».
Синонимы:
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | palica | palice |
| Род. | palice | palica |
| Дат. | palici | palicama |
| Вин. | palicu | palice |
| Зват. | palice | palice |
| Твор. | palicom | palicama |
| Предл. | palici | palicama |