krivica
кривица/kriʋǐt͡sa/ · ж. р.
EnСУЩ
-
винаNije moja krivica što kasnimo. — Я не виноват, что мы опаздываем.Uvek svaljuje krivicu na druge. — Он всегда сваливает вину на других.
-
(о чувстве) вина; чувство виныMuči ga osećaj krivice. — Его мучает чувство вины.
-
(в праве) вина; виновностьSud nije mogao da dokaže njegovu krivicu. — Суд не смог доказать его вину.
«Nije moja krivica» — «я не виноват»; в Сербии krivnja звучит по-хорватски.
Синонимы:
Формы
| ед. ч. | |
|---|---|
| Им. | krivica |
| Род. | krivice |
| Дат. | krivici |
| Вин. | krivicu |
| Зват. | krivice |
| Твор. | krivicom |
| Предл. | krivici |
Антонимы:
nevinost
Выражения
- svaliti krivicu na nekoga — свалить вину на кого-то