kauboj
каубој/kǎuboj/ · м. р.
EnСУЩ
-
ковбойKao dete sam obožavao filmove o kaubojima. — В детстве я обожал фильмы про ковбоев.
-
разг. (о человеке) лихач; безрассудный человекVozi kao pravi kauboj, bojim se da sedim s njim. — Он гоняет как настоящий лихач, я боюсь с ним ездить.
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | kauboj | kauboji |
| Род. | kauboja | kauboja |
| Дат. | kauboju | kaubojima |
| Вин. | kauboja | kauboje |
| Зват. | kauboju | kauboji |
| Твор. | kaubojem | kaubojima |
| Предл. | kauboju | kaubojima |