VOCAB.RS

jedinica

јединица

/jedǐnit͡sa/ · ж. р.

En
СУЩ
  1. единица; подразделение
    Metar je osnovna jedinica za dužinu. — Метр — основная единица длины.
    Služio je u specijalnoj jedinici policije. — Он служил в спецподразделении полиции.
  2. (о школьной оценке) единица; неудовлетворительная оценка
    Dobio je jedinicu iz matematike. — Он получил единицу по математике.
  3. единица; цифра один; номер один
    Napiši jedinicu pa dve nule. — Напиши единицу и два нуля.
    Do centra ideš jedinicom. — До центра едешь на первом номере.
  4. (о дочери) единственная дочь
    Ona je jedinica, pa su je roditelji razmazili. — Она единственная дочь, поэтому родители её избаловали.

В сербской школе 1 — самая низкая, неудовлетворительная оценка, а 5 — высшая.

Синонимы:
jedan keca
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.jedinicajedinice
Род.jedinicejedinica
Дат.jedinicijedinicama
Вин.jedinicujedinice
Зват.jedinicejedinice
Твор.jedinicomjedinicama
Предл.jedinicijedinicama
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0