izvor
извор/ǐzʋor/ · м. р.
EnСУЩ
-
(о воде) родник; источникNa planini smo pili vodu sa izvora. — В горах мы пили воду из родника.
-
источникTurizam je glavni izvor prihoda u ovom kraju. — Туризм — главный источник дохода в этом крае.Novinar nije hteo da otkrije svoj izvor. — Журналист не захотел раскрыть свой источник.
Синонимы:
vrelo
poreklo
ishodište
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | izvor | izvori |
| Род. | izvora | izvora |
| Дат. | izvoru | izvorima |
| Вин. | izvor | izvore |
| Зват. | izvore | izvori |
| Твор. | izvorom | izvorima |
| Предл. | izvoru | izvorima |
Антонимы:
ušće