drugar
другар/drǔɡaːr/ · м. р.
EnСУЩ
-
друг; приятельIdem na pivo s drugarima. — Иду пить пиво с друзьями.On mi je najbolji drugar. — Он мой лучший друг.
-
(о детях, одноклассниках) товарищ; одноклассник; друг по играмSin je pozvao drugare iz razreda na rođendan. — Сын пригласил одноклассников на день рождения.
Звучит теплее и проще, чем prijatelj; о женщине — drugarica.
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | drugar | drugari |
| Род. | drugara | drugara |
| Дат. | drugaru | drugarima |
| Вин. | drugara | drugare |
| Зват. | drugaru | drugari |
| Твор. | drugarom | drugarima |
| Предл. | drugaru | drugarima |
Антонимы:
neprijatelj