VOCAB.RS

deo

део

/dêo/ · м. р.

En
СУЩ
  1. часть; доля
    Živim u starom delu grada. — Я живу в старой части города.
    Veći deo posla smo već završili. — Большую часть работы мы уже сделали.
  2. (о машине, механизме) деталь; запчасть
    Za ovaj auto teško je naći delove. — Для этой машины трудно найти запчасти.
  3. (о фильме, книге) часть; серия
    Drugi deo filma je bolji od prvog. — Вторая часть фильма лучше первой.

Употребляется с родительным падежом: deo grada, deo novca.

Синонимы:
komad delić udeo segment
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.deodelovi
Род.deladelova
Дат.deludelovima
Вин.deodelove
Зват.deledelovi
Твор.delomdelovima
Предл.deludelovima
Антонимы: celina
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0