deo
део/dêo/ · м. р.
EnСУЩ
-
часть; доляŽivim u starom delu grada. — Я живу в старой части города.Veći deo posla smo već završili. — Большую часть работы мы уже сделали.
-
(о машине, механизме) деталь; запчастьZa ovaj auto teško je naći delove. — Для этой машины трудно найти запчасти.
-
(о фильме, книге) часть; серияDrugi deo filma je bolji od prvog. — Вторая часть фильма лучше первой.
Употребляется с родительным падежом: deo grada, deo novca.
Синонимы:
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | deo | delovi |
| Род. | dela | delova |
| Дат. | delu | delovima |
| Вин. | deo | delove |
| Зват. | dele | delovi |
| Твор. | delom | delovima |
| Предл. | delu | delovima |
Антонимы:
celina