alibi
алибим. р.
EnСУЩ
-
(юридическое) алибиOsumnjičeni ima čvrst alibi za tu noć. — У подозреваемого твёрдое алиби на ту ночь.
-
оправдание; отговоркаUmor mu je stalni alibi za lenjost. — Усталость для него — вечное оправдание лени.
Синонимы:
izgovor
opravdanje
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | alibi | alibiji |
| Род. | alibija | alibija |
| Дат. | alibiju | alibijima |
| Вин. | alibi | alibije |
| Зват. | alibi | alibiji |
| Твор. | alibijem | alibijima |
| Предл. | alibiju | alibijima |