izgovor
изговор/îzɡoʋoːr/ · м. р.
EnСУЩ
-
оправдание; отговорка; предлогUvek ima neki izgovor kad zakasni. — У него всегда находится какая-нибудь отговорка, когда он опаздывает.Nema izgovora, sutra ideš kod lekara. — Никаких отговорок, завтра идёшь к врачу.
-
произношениеTvoj izgovor je sve bolji. — У тебя всё лучше произношение.Srpski izgovor mi je težak zbog glasova č i ć. — Сербское произношение даётся мне тяжело из-за звуков č и ć.
В значении «оправдание» часто употребляется с придаточным: izgovor da… («отговорка, что…»).
Синонимы:
opravdanje
povod
izgovaranje
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | izgovor | izgovori |
| Род. | izgovora | izgovora |
| Дат. | izgovoru | izgovorima |
| Вин. | izgovor | izgovore |
| Зват. | izgovore | izgovori |
| Твор. | izgovorom | izgovorima |
| Предл. | izgovoru | izgovorima |
Выражения
- pod izgovorom — под предлогом