štit
штит/ʃtîːt/ · м. р.
EnСУЩ
-
щитPolicajci su stajali u redu sa štitovima. — Полицейские стояли шеренгой со щитами.Vitez je podigao štit i mač. — Рыцарь поднял щит и меч.
-
(переносно) щит; защитаTeroristi su koristili taoce kao ljudski štit. — Террористы использовали заложников как живой щит.
Синонимы:
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | štit | štitovi |
| Род. | štita | štitova |
| Дат. | štitu | štitovima |
| Вин. | štit | štitove |
| Зват. | štite | štitovi |
| Твор. | štitom | štitovima |
| Предл. | štitu | štitovima |