zvono
звоно/zʋôno/ · ср. р.
EnСУЩ
-
колокол; колокольчикCrkvena zvona zvone svake nedelje ujutru. — Церковные колокола звонят каждое воскресное утро.
-
(на двери, в школе) звонокNeko je pozvonio, idi vidi ko je na zvonu. — Кто-то позвонил, пойди посмотри, кто там.Čim je zazvonilo zvono, deca su istrčala napolje. — Как только прозвенел звонок, дети выбежали на улицу.
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | zvono | zvona |
| Род. | zvona | zvona |
| Дат. | zvonu | zvonima |
| Вин. | zvono | zvona |
| Зват. | zvono | zvona |
| Твор. | zvonom | zvonima |
| Предл. | zvonu | zvonima |
Выражения
- obesiti na veliko zvono — раструбить на весь свет
- udarati na sva zvona — бить во все колокола