VOCAB.RS

zver

звер

/zʋêːr/ · ж. р.

En
СУЩ
  1. зверь; хищник
    U toj šumi ima divljih zveri. — В этом лесу водятся дикие звери.
  2. пренебр. (о человеке) зверь; изверг
    Samo zver može tako da se ponaša prema detetu. — Только изверг может так обращаться с ребёнком.
  3. сленг (похвала) зверь; монстр; ас
    Ona je zver za matematiku. — Она просто зверь в математике.
    Bravo, brate, ti si zver! — Браво, брат, ты монстр!

Слово женского рода: ta zver, divlja zver, хотя о мужчине тоже говорят zver.

Синонимы:
životinja
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.zverzveri
Род.zverizveri
Дат.zverizverima
Вин.zverzveri
Зват.zverizveri
Твор.zverjuzverima
Предл.zverizverima
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0