zub
зуб/zûːb/ · м. р.
EnСУЩ
-
зубBoli me zub, moram kod zubara. — У меня болит зуб, надо к стоматологу.Operi zube pre spavanja! — Почисти зубы перед сном!
-
(у инструмента, механизма) зубецČešalj mi je ostao bez dva zuba. — У моей расчёски выпало два зубца.
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | zub | zubi |
| Род. | zuba | zubi |
| Дат. | zubu | zubima |
| Вин. | zub | zube |
| Зват. | zube | zubi |
| Твор. | zubom | zubima |
| Предл. | zubu | zubima |
Выражения
- zub vremena — зуб времени; разрушительное действие времени
- imati zub na nekoga — иметь зуб на кого-либо
- stisnuti zube — стиснуть зубы
- naoružan do zuba — вооружён до зубов