vuk
вук/vûːk/ · м. р.
EnСУЩ
-
волкU ovim šumama još uvek ima vukova. — В этих лесах до сих пор водятся волки.Noću smo čuli kako vuk zavija. — Ночью мы слышали, как воет волк.
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | vuk | vukovi |
| Род. | vuka | vukova |
| Дат. | vuku | vukovima |
| Вин. | vuka | vukove |
| Зват. | vuče | vukovi |
| Твор. | vukom | vukovima |
| Предл. | vuku | vukovima |
Выражения
- mi o vuku, a vuk na vrata — лёгок на помине
- vuk samotnjak — одинокий волк; одиночка
- i vuk sit i koze na broju — и волки сыты, и овцы целы