vredan
вредан/ʋrěːdan/
EnПРИЛАГАТЕЛЬНОЕ
-
(о человеке) трудолюбивый; прилежныйMoja komšinica je veoma vredna žena. — Моя соседка — очень трудолюбивая женщина.On je vredan učenik i uvek uči. — Он прилежный ученик и всё время занимается.
-
(о вещи) ценный; дорогойLopovi su odneli sve vredne stvari iz stana. — Воры вынесли из квартиры все ценные вещи.Ovo je vredno iskustvo za mene. — Для меня это ценный опыт.
-
(+ род.) достойный; стоящийTaj film je stvarno vredan pažnje. — Этот фильм действительно заслуживает внимания.Nije vredno truda, pusti to. — Не стоит того, брось.
В значении «стоящий» употребляется с родительным падежом: vredan truda, vredan pažnje.
Синонимы:
marljiv
dragocen
Формы
| м. р. | ж. р. | ср. р. | |
|---|---|---|---|
| Им. | vredan | vredna | vredno |
| Род. | vredna | vredne | vredna |
| Дат. | vrednu | vrednoj | vrednu |
| Вин. | vredan | vrednu | vredno |
| Зват. | vredan | vredna | vredno |
| Твор. | vrednim | vrednom | vrednim |
| Предл. | vrednu | vrednoj | vrednu |
Сравнительная степень: vredniji
Антонимы:
lenj, bezvredan
Выражения
- vredan kao mrav — трудолюбивый как муравей