VOCAB.RS

venčanje

венчање

/ʋent͡ʃǎːɲe/ · ср. р.

En
СУЩ
  1. венчание; бракосочетание; свадьба
    Venčanje je u subotu u opštini. — Бракосочетание в субботу в ЗАГСе.
    Planiraju crkveno venčanje sledećeg leta. — Они планируют венчание в церкви следующим летом.

Venčanje — сама церемония (в загсе или церкви), svadba — свадебное застолье.

Синонимы:
svadba brak
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.venčanjevenčanja
Род.venčanjavenčanja
Дат.venčanjuvenčanjima
Вин.venčanjevenčanja
Зват.venčanjevenčanja
Твор.venčanjemvenčanjima
Предл.venčanjuvenčanjima
Антонимы: razvod
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0