trava
трава/trǎːʋa/ · ж. р.
EnСУЩ
-
траваDeca se igraju na travi u parku. — Дети играют на траве в парке.Moram da pokosim travu u dvorištu. — Мне надо подстричь траву во дворе.
-
трава; лекарственное растениеBaka skuplja lekovite trave na planini. — Бабушка собирает лекарственные травы в горах.
-
сленг травкаUhvatili su ga kako puši travu iza škole. — Его поймали, когда он курил травку за школой.
Синонимы:
travka
rastinje
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | trava | trave |
| Род. | trave | trava |
| Дат. | travi | travama |
| Вин. | travu | trave |
| Зват. | travo | trave |
| Твор. | travom | travama |
| Предл. | travi | travama |
Выражения
- gde on prođe, ni trava ne raste — где он пройдёт, там трава не растёт