teren
терен/těreːn/ · м. р.
EnСУЩ
-
местность; рельефTeren je ovde brdovit i kamenit. — Местность здесь холмистая и каменистая.
-
(в спорте) площадка; поле; кортIznajmili smo teniski teren na sat vremena. — Мы арендовали теннисный корт на час.Igrači su izašli na teren. — Игроки вышли на поле.
-
(na terenu) выезд; работа на местеMoj muž radi na terenu, retko je kod kuće. — Мой муж работает на выездах, редко бывает дома.
Синонимы:
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | teren | tereni |
| Род. | terena | terena |
| Дат. | terenu | terenima |
| Вин. | teren | terene |
| Зват. | terene | tereni |
| Твор. | terenom | terenima |
| Предл. | terenu | terenima |
Выражения
- ispitati teren — прощупать почву