sveštenik
свештеник/sʋěʃteniːk/ · м. р.
EnСУЩ
-
священникSveštenik je krstio bebu u nedelju. — Священник крестил младенца в воскресенье.Njen deda je bio seoski sveštenik. — Её дед был сельским священником.
В разговорной речи православного священника часто называют pop или otac.
Синонимы:
pop
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | sveštenik | sveštenici |
| Род. | sveštenika | sveštenika |
| Дат. | svešteniku | sveštenicima |
| Вин. | sveštenika | sveštenike |
| Зват. | svešteniče | sveštenici |
| Твор. | sveštenikom | sveštenicima |
| Предл. | svešteniku | sveštenicima |
Антонимы:
vernik