svedočiti
сведочити/sʋedǒt͡ʃiti/ · несов. вид
EnГЛАГОЛ
-
(в суде) давать показания; свидетельствоватьKomšija će svedočiti na suđenju. — Сосед будет давать показания на суде.Odbila je da svedoči protiv brata. — Она отказалась свидетельствовать против брата.
-
(о фактах, вещах) свидетельствовать; говорить оOvi podaci svedoče o ozbiljnom problemu. — Эти данные свидетельствуют о серьёзной проблеме.
Управление: svedočiti o + местн. падеж, protiv + род. падеж.
Синонимы:
Формы
| Настоящее время | |
|---|---|
| ja | svedočim |
| ti | svedočiš |
| on/ona/ono | svedoči |
| mi | svedočimo |
| vi | svedočite |
| oni/one/ona | svedoče |
Прошедшее (м. р.): svedočio
Повелительное: svedoči