VOCAB.RS

svedočiti

сведочити

/sʋedǒt͡ʃiti/ · несов. вид

En
ГЛАГОЛ
  1. (в суде) давать показания; свидетельствовать
    Komšija će svedočiti na suđenju. — Сосед будет давать показания на суде.
    Odbila je da svedoči protiv brata. — Она отказалась свидетельствовать против брата.
  2. (о фактах, вещах) свидетельствовать; говорить о
    Ovi podaci svedoče o ozbiljnom problemu. — Эти данные свидетельствуют о серьёзной проблеме.

Управление: svedočiti o + местн. падеж, protiv + род. падеж.

Синонимы:
dokazivati pokazivati
Формы
Настоящее время
jasvedočim
tisvedočiš
on/ona/onosvedoči
misvedočimo
visvedočite
oni/one/onasvedoče
Прошедшее (м. р.): svedočio
Повелительное: svedoči
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0