VOCAB.RS

sveštenik

свештеник

/sʋěʃteniːk/ · м. р.

En
СУЩ
  1. священник
    Sveštenik je krstio bebu u nedelju. — Священник крестил младенца в воскресенье.
    Njen deda je bio seoski sveštenik. — Её дед был сельским священником.

В разговорной речи православного священника часто называют pop или otac.

Синонимы:
pop
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.svešteniksveštenici
Род.sveštenikasveštenika
Дат.sveštenikusveštenicima
Вин.sveštenikasveštenike
Зват.svešteničesveštenici
Твор.sveštenikomsveštenicima
Предл.sveštenikusveštenicima
Антонимы: vernik
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0