stranac
странац/strǎːnat͡s/ · м. р.
EnСУЩ
-
иностранецMnogi stranci danas žive u Beogradu. — Сегодня в Белграде живёт много иностранцев.Kao stranac moram da imam boravišnu dozvolu. — Как иностранцу мне нужен вид на жительство.
-
незнакомец; чужойNe otvaraj vrata strancima. — Не открывай дверь незнакомым.
Женский род — strankinja.
Синонимы:
neznanac
tuđinac
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | stranac | stranci |
| Род. | stranca | stranaca |
| Дат. | strancu | strancima |
| Вин. | stranca | strance |
| Зват. | stranče | stranci |
| Твор. | strancem | strancima |
| Предл. | strancu | strancima |