VOCAB.RS

smetalo

сметало

м. р.

En
СУЩ
  1. разг. (о человеке) помеха; тот, кто мешает
    Nemoj da budeš smetalo, pusti ih da rade. — Не мешай, дай им работать.
    Osećala sam se kao smetalo na njihovoj proslavi. — На их празднике я чувствовала себя лишней.

Слово мужского рода, хотя оканчивается на -o, и употребляется для людей обоего пола.

Синонимы:
gnjavator
Формы
ед. ч.мн. ч.
Им.smetalosmetala
Род.smetalasmetala
Дат.smetalusmetalima
Вин.smetalosmetala
Зват.smetalosmetala
Твор.smetalomsmetalima
Предл.smetalusmetalima
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0