smetalo
сметалом. р.
EnСУЩ
-
разг. (о человеке) помеха; тот, кто мешаетNemoj da budeš smetalo, pusti ih da rade. — Не мешай, дай им работать.Osećala sam se kao smetalo na njihovoj proslavi. — На их празднике я чувствовала себя лишней.
Слово мужского рода, хотя оканчивается на -o, и употребляется для людей обоего пола.
Синонимы:
gnjavator
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | smetalo | smetala |
| Род. | smetala | smetala |
| Дат. | smetalu | smetalima |
| Вин. | smetalo | smetala |
| Зват. | smetalo | smetala |
| Твор. | smetalom | smetalima |
| Предл. | smetalu | smetalima |