rep
реп/rêːp/ · м. р.
EnСУЩ
-
хвостPas maše repom čim me vidi. — Собака виляет хвостом, как только меня видит.
-
(о предмете, колонне) хвост; конецSedeli smo u repu aviona. — Мы сидели в хвосте самолёта.Nosi kosu vezanu u konjski rep. — Она носит волосы в хвосте.
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | rep | repovi |
| Род. | repa | repova |
| Дат. | repu | repovima |
| Вин. | rep | repove |
| Зват. | repe | repovi |
| Твор. | repom | repovima |
| Предл. | repu | repovima |
Антонимы:
glava
Выражения
- podviti rep — поджать хвост
- nema ni glave ni repa — ни складу ни ладу