VOCAB.RS

priroda

природа

/prǐːroda/ · ж. р.

En
СУЩ
  1. природа
    Vikendom volimo da idemo u prirodu. — По выходным мы любим выбираться на природу.
    Moramo više da čuvamo prirodu. — Нам нужно больше беречь природу.
  2. (о человеке, явлении) природа; характер; суть
    On je po prirodi veoma miran čovek. — Он по натуре очень спокойный человек.
    Kakve je prirode taj problem? — Какого рода эта проблема?

«Ехать на природу» — ići u prirodu (вин. падеж), «быть на природе» — biti u prirodi.

Синонимы:
narav karakter suština
Формы
ед. ч.
Им.priroda
Род.prirode
Дат.prirodi
Вин.prirodu
Зват.prirodo
Твор.prirodom
Предл.prirodi
Выражения
  • u prirodi — на природе
© 2026 vocab.rs · Грамматика: Wiktionary, CC BY-SA 4.0