poen
поен/pǒeːn/ · м. р.
EnСУЩ
-
(в спорте, игре, тесте) очко; баллJokić je dao trideset poena na utakmici. — Йокич набрал на матче тридцать очков.Na prijemnom ispitu mi je falilo samo dva poena. — На вступительном экзамене мне не хватило всего двух баллов.
Не путать с poenta — «суть, смысл».
Синонимы:
bod
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | poen | poeni |
| Род. | poena | poena |
| Дат. | poenu | poenima |
| Вин. | poen | poene |
| Зват. | poene | poeni |
| Твор. | poenom | poenima |
| Предл. | poenu | poenima |