otvor
отвор/ǒtʋor/ · м. р.
EnСУЩ
-
отверстие; проёмMačka je ušla kroz otvor u ogradi. — Кошка пролезла через дыру в заборе.Otvor na kutiji je premali. — Отверстие в коробке слишком маленькое.
Формы
| ед. ч. | мн. ч. | |
|---|---|---|
| Им. | otvor | otvori |
| Род. | otvora | otvora |
| Дат. | otvoru | otvorima |
| Вин. | otvor | otvore |
| Зват. | otvore | otvori |
| Твор. | otvorom | otvorima |
| Предл. | otvoru | otvorima |